Blog
petak, studeni 21, 2008
Porijeklo:

Asteci potiču sa sjeverozapadnih sušnih predjela Siera Madre. 1325. godine, nastanili su se u Dolini Meksika. Nomadska plemena Asteci su navodno spazili orla kako jede zmiju dok  sjedi  na  kaktusu  opunicija.  To  je  bio  proročanski  znak  da  tamo  moraju  osnovati  svoju  prijestolnicu  Tenoxtatlan  "Mjesto  kaktusa  opunicije".  Ovaj  stari  simbol  asteške prijestolnice sada krasi nacionalnu zastavu Meksika.Ubrzo uspijevaju da zadobiju prevlast nad  gradovima-državama  Barbara  Cilmeka  i  zagospodare  cijelim  poluostrvom  Jukatan. Teoretski, asteška država se sastojala od trostrukog saveza između vladara Tekskokoa, Tlakopana  i  Tenohtitlana,  ali  je  njome  vladao  vladar  ovoga  zadnjega  grada,  asteške prijestolnice.  Nakon  1428.  godine,  asteška  istorija  je  priča  o  ekspanziji  sve  dok  Asteci nisu zavladali područjem koje se prostiralo o Pacifika do Atlanskog okeana sa oko deset miliona ljudi.
Način života:

Asteško društo je bilo militaristički ustrojeno, kako organizacijski tako i duhovno. Velika profesionalna  vojska  je  mnoge  oficire  regrutovala  iz  aristokracije,  čiji  su  mladići  mogli postati  članovi  jednog  od  vojnih  viteških  redova,  Orlova  ili  Jaguara.  Oficiri  su  mogli napredovati  do  viših  činova,  a  hrabrost  iskazana  u  borbi  je  često  vodila  do  visokog položaja i moći. Vojnici su bili zaštićeni podstavljenim pamučnim oklopom i štitovima u obliku  diska,  a  borili  su  su  strelicama  i  mačevima-toljagama  sa  nazupčenim  rubom  od tvrdog drveta obloženog oštricama od opsidajana. Jedan od ciljeva asteškog ratovanja je bilo sticanje što
više  zemlje,  ali  ne  kako  vi  se  kolonizirala  nego  kao izvor   prihoda.   Pokoreni   narodi,   kojima   su   vladali marionetski  vadari,  su  morali  paćati  visoke  poreze, koje   su   sakupljali   asteški   činovnici   stacionirani   u administrativnim   centrima   koje   su   branili   vojni garnizoni.  Brižljivo  su  se  vodili  zapisnici  koju  vrstu  poreza  je  morala  plaćati  svaka provincije dva puta godišnje. Ubirale su se ogromne količine graha, kukuruza, i drugih žitarice, proizvedena roba, kao čto su bili prekrivači, stolice, odjeća, oružje i luksuzna rob koja je uključivala tamjan, kakao, zlato, tirkiz i perje. Ova roba se slivala u Tenohtitlan, kao  što  su  se  slivali  i  ratni  zarobljenici,  ratni  plijen  koji  je,  ustvari,  bio  od  još  veće važnosti za Asteke.Kao i Toltci, za koje su tvrdili da su njihovi preci, i Asteci su vjerovali da kontinuitet i sigurnost svijeta mogu garantovati samo brojne ljudske žrtve. Ratni zarobljenici su tvorili većinu žrtava,  a  kako  bi  se  obezbijedila  stalna,  obilna  isporuka, organizovani  su  "Cvijetni  ratovi"  sa  obližnim  državama
Tlakskala  i  Hueksotsinko.  Te  ritualizirane  borbe  su  za poljedicu  imale  hiljade  zarobljenika  koji  su  odvođeni  u Tenohtitlan,  gdje  će  se  prosuti  njihova  krv  -  "cvijeće"  na poetičnom jeziku Asteka. Za manje od 200 godine, Asteci su nekada   nenastanjeni   otok   na   močvarnom   rubu   jezera Tekskoko preobrazili u veliki kameni grad sa preko 100.000 stanovnika.  Ova  otočna  prijestolnica  je  bila  ispresijecana uskim  kanalima  koji  su  prve  evropske  posjetioce  podsjetili.na Veneciju. U srcu grada se nalazio obredni prostor gdje je car, kojega je iz kraljevske loze  birala  nasljedna  aristokracije,  raskošno  živio  u  prostranoj  kamenoj  palači.  Manje palače i škole su se takođe nalazile u blizini obrednog centra. Grad je golem i raskošan, s
racionalnim urbanističkim uređenjem, u kojem se inpozantni hramovi-piramide udružuju sa palačama i bogatim privatnim zgradama. Aseci razvijaju do krajnosti tendencije koje je bila konkretizovala meksička umjetnost u raznim svojim komponentama : u slobdnoj se  plastici  pojačava  izraz  straha  i  užasa;  kamena  dekoracija  hramova  razasipa  motive pernatih zmija, čestih lubanja, grabežljivih ptica te halucinantne i magijske motive.
 Božanstva:

Teskatlipoki-bog ratnika
Kuetzalkoatl-pernata zmija
Huitsilopthlij-bog Sunca
Tlalok--bog kise
Kohipilija-bog plesa i igre

Asteški  bogovi  su  se  obožavali  u  Velikom  hramu,  na  čijem  su  vrhu  stajali  oltari Huitsilopothliju, bogu Sunca i Tlaloku, bogu kiše. Ljudske žrtve su se obično podnosile na platformi izvan oltara tako što bi se žrtva ispružila preko kamenog žrtvenika, a zatim bi joj  se  izvadilo  srce,  koje  je  darivano  bogu.  Tijelo  bi  se  zatim  otkotrljalo  niz  stepenice piramide.  Navodno  je  u  jednom  četverodnevnom  periodu  velikih  svečanosti  ubijeno  20 000 žrtava.
Računanje vremena:
Asteci su vjerovali da je svijet prošao kroz četiri stvaranja koja su uništili jaguari, vatra, vjetar  i  voda.  Peti  i  trenutni  svijet  je  bio  u  opasnosti  da  ga  unište  zemljotresi  na  mig zemaljskog čudovišta. Svake 104 godine, kada su se poklapali ciklusi asteškog kalendara od  260  dana,  solarnog  kaledara  od  365  dana  i  Venerin  ciklus  od  548  dana,  svijetu  je prijetilo uništenje. Izračunavanje takvih opasnih perioda je bilo značajno, a veliki asteški kameni  kalendar,  koji  ima  blizu  4  metra  u  prečniku,  potvrđuje  strahove  Asteka.  U  središtu  se  nalazi  lice  čudovišta  Zemlje,  okruženo  simbolima  prijašnjih  svjetova. Dvadeset glifa koji predstavljaju imena svakog dana u asteškom mjesecu se nalazi u traci koja je najbliža centru. Ali ovaj kamen se nije mogao koristiti kao kalednar, a proračune su radili svećenici koji su upotrebljavali tekstove i tabele zapisane na kožama-knjigama.
Asteci su se užasavali i drugih destruktivnih elemenata. Svaki dan se bog Sunca morao hraniti  ljudskim  srcima  i  krvlju  da  bi  imao  snage  preživjeti  noć  i  izaći  slijedeće  jutro.Očekovao si i povratak boga Kuetzalkoatla, čime bi se ispunio tolteški  mit  koji  je  rekao  da  se  bog  zakleo  da  će  prije  nego krene na put preko Meksičkog zaljeva na splavu od zmija vratiti
u  Dolinu  Meksika  kako  bi  tražio  natrag  svoje  kraljevstvo  koje mu s pravom pripada i, vjerovatno, okončao astešku vladavinu.
Godina   1519.   se   smatrala   jednom   od   mogućih   godina Kuetzalkoatlovog   povratka,   što   je   išlo   i   korist   Španjolcu
Hernanu Cortesu, a snažne oluje i ostali prirodni fenomeni koji su se mogli vidjeti u Tenohtitlanu te godine su pripremali cara i
njegov  narod  za  neobične  događaje.  Čim  je  Cortes  kročio  na obalu  Meksika,  vijest  o  dolasku  bljedolikih,  bradatih  egzotičnih  stranaca  je  stigla  do Moktezume. Vjerujući da je Cortes Kuetzalkoatl, car je dopustio španjolskim pustolovima
da uđu u grad gdje su ga oni zarobili i ubili.
Propast carstva:

Smrad krvi i slijepljeni uvojci svećenika su užasnuli Španjolca Hernana Cortesa i njegove sljedbenike kada su stigli u astešku prijestolnicu 1519. Nakon što su pristali u Kempoali na  obali  Zaljeva,  Španjolci  su  uskoro  otkrili  da  su  nezadovoljni  Tlakskalani,  iscrpljeni asteškim "Cvijetnim ratovima", bili voljni da postanu doušnici, špijuni i saveznici. Poraz posljednjeg asteškog cara, Moktezume II, je olakšalo tradicionalno vjerovanje u povratak boga  Kuetzalkoatla,  što  je  navelo  asteškog  vladara  da  poistovjeti  Cortesa  sa  bogom  i priredi mu doček u grad. Cortes je zarobio svoga domaćina, ubio ga, i do 1512. ugušio svaki asteški otpor. U ratu koji je trajao samo dvije godine, mala vojska Evropljana je uništila mezoameričku civilizaciju koja je imala korijene i koja se protezala 3.000 godina unatrag.

Sve u svemu zanimljiva civilizacija...
dnevnici-NLO-a @ 12:59 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
chat
Anketa
Vjerujete li u vanzemaljce?



Linkeri
JESTE ZA MALO RAZBIBRIGE!?
Index.hr
Nema zapisa.